Karcinom debelog creva (u daljem tekstu - KDC) treći je po učestalosti, a drugi po smrtnosti među svim zloćudnim tumorima kod čoveka. Očigledan je porast broja obolelih od ove bolesti u poslednjih nekoliko dekada. Početkom osamdesetih godina, u našoj Bolnici je operisano desetak pacijenata godišnje, a u poslednjih pet godina, taj broj se povećao na preko 120, s tendencijom stalnog rasta. Uz operaciju karcinoma dojke, to je daleko najčešća operacija maligne bolesti kod nas. Verovatnoća da se dobije KDC u toku života je po trenutnim statistikama oko šest posto.
KDC se u preko 90 odsto slučajeva javlja posle 50. godine. Ipak, poslednjih godina je primećen porast broja obolelih i kod osoba mlađih od 40 godina. Dobro poznati faktori rizika - ishrana bogata zasićenim životinjskim mastima, crveno meso, pušenje, alkohol i stres, s jedne, a nedovoljna fizička aktivnost, nedovoljno voća, povrća i hrane bogate vlaknima, s druge strane, poslednjih godina su ponovo potvrđeni u veoma ozbiljnim i opsežnim studijama. Razvoj genetike nas približava razumevanju mehanizama nastanka ove opake bolesti i ukazuje nedvosmisleno na veliki značaj naslednog faktora.
Imajući u vidu ove činjenice, većina razvijenih zemalja sprovodi mere ranog otkrivanja KDC-a. Preporuka je da se kod osoba starijih od 50 godina jedanput godišnje uradi test stolice na prisustvo okultnog (nevidljivog) krvarenja - u slučaju pozitivnog nalaza obavezno je uraditi kolonoskopiju. Rano otkrivanje i kolonoskopsko otklanjanje polipa je siguran i jedino dokazan način prevencije KDC-a.
Pojava krvi u stolici je najčešći simptom, dok su bolovi i promena crevnih navika (zatvor-proliv) često znak uznapredovale bolesti. Hemoroidi i druge dobroćudne bolesti analnog predela spadaju među najčešće bolesti čoveka i gotovo redovno su praćene krvarenjem. Velika je greška započeti lečenje ovih bolesti a da se pretdhodno ne pregleda celo debelo crevo. Kolonoskopija i mikroskopska potvrda su od ključnog značaja za postavljanje dijagnoze.
Pre započinjanja lečenja KDC-a veoma je važno odrediti stadijum bolesti, odnosno koliko je maligna bolest uznapredovala. Opšte je prihvaćena podela na četiri stadijuma na osnovu TNM klasifikacije (T - stepen zahvaćenosti slojeva zida debelog creva, N - zahvaćenost limfnih čvorova, M - prisustvo udaljenih metastaza). Prvi stadijum je početni karcinom, bez pozitivnih limfnih čvorova i udaljenih metastaza, a četvrti stadijum je uznapredovali karcinom s udaljenim metastazama. Određivanje stadijuma je važno zbog planiranja načina lečenja i prognoze.
Ako je bolest lokalizovana, petogodišnje preživljavanje nakon adekvatnog lečenja je 80 odsto za karcinome rektuma (zadnjih 15 cm debelog creva), a 90 odsto za karcinome kolona (ostatak debelog creva).
